РИМСКИ ПРАВНИ ТЕМЕЉИ САВРЕМЕНОГ ИНСТИТУТА ЛИЧНИХ СЛУЖБЕНОСТИ
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.5937/ptp2602147SКључне речи:
службености, римско право, Српски грађански законик, правна историјаСажетак
Иако изворно службености нису настале у римском праву, већ много раније, оно је поставило правне темеље, како овог тако и већине правних института, који су на таласу римске правне историје и традиције реципирани у савремене правне системе, укључујући и постојећи правни систем у Републици Србији. Након поделе Римског царства Србија се политички, културолошки, религијски и правно ослањала на источни део царства, тзв. Ромејско царство, познатије под именом Византија. Иако је у почетку средњовековно српско право било архаично, махом обичајно, рецепцијом института из византијског права, службености полако проналазе своје место у праву средњовековне Србије. Велики значај у рецепцији института римског права обележило је доношење Српског грађанског законика 1844. године, имплементацијом традиционалних института римског права, посредним путем, преко Аустријског грађанског законика. Савремено српско право и данас плови под једрима римског права и, као такво, спада у породицу европскоконтиненталних права, које своје порекло, дух и традицију проналази у римском државном и правном наслеђу. На тај начин, Римско царство, као колевка савремене цивилизације, кроз своје правне институте, живи и данас. Римско право је познавало два облика службености: стварне (земљишне) и личне. Циљ коаутора јесте да употребом историјског, аналитичког и компаративног метода прикажу историјски развој и значај института личних службености од периода римског права до савремених легислативних решења, а све у намери да укажу на универзалност римске правне заоставштине.
Референце
Кочан, Е. (2014). Појам и основне карактеристике стварних службености. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 86(4), стр. 246–261. https://doi.org/10.5937/gakv1404246K
Perelló, C. F. A. (2013). Origins of the Division of Servitudes into Natural, Legal and Contractual. Journal of Civil Law Studies, 6(2), pp. 603–616
Станојевић, О. (2003). Римско право. Сарајево: Правни факултет Универзитета у Сарајеву
Бујуклић, Ж. (2011). Римско приватно право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво и информисање
Вулетић, В. М. (2015). Дух римске правне науке као темељ европских интеграција Србије. Српска политичка мисао, (2), стр. 255–274 6. Гај (1982). Институције. Београд: Нолит
Зорић, М., & Жупљанић, М. (2019). Рецепција римског права. Одитор, 5(1), стр. 81–92. https://doi.org/10.5937/Oditor1901079Z
Kecman, M., & Piljić, D. (2025). Institut habitatio u Porodičnom zakonu Republike Srpske. Social Sciences, 18, pp. 211–219. https://doi.org/10.63356/stes.soc.2025.016
Лазић, М. (2000). Личне службености: ususfructus, usus, habitatio. Ниш: Центар за публикације Правног факултета
Маленица, А., & Деретић, Н. (2011). Римско право. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Правни факултет, Центар за издавачку делатност
Медић, Д. (2017). Личне службености У: Лукић, Р. (ур.), Зборник радова „Двадесет година Дејтонског мировног споразума“ (стр. 602–617). Сарајево: Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву
Милошевић, М. (2005). Римско право. Београд: Номос
Оболенски, Д. (1996). Византијски комонвелт: Источна Европа, 500‒1453. Београд: Просвета
Острогорски, Г. (1969). Историја Византије. Београд: Просвета
Слијепчевић, Љ. (2022). Право на имовину кроз домаће прописе и чл. 1 Протокол чл. 1 уз ЕКЉП. „Адвокатска канцеларија“ Приступљено
5. 2026. https://www.pars.rs/public/Dokumenti/Publikacije/1459/Pravo-na-imovinu-Ljuba-Slijepcevic.pdf
Станковић, Е., & Владетић, С. (2018). Универзалност правила римског права везаних за институт службености. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 57(79), стр. 387–396
Станојловић, В. (2023). Службеност употребе (usus) у римском и српском праву. Анали Правног факултета у Београду, 71(1), стр. 153‒170. https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_23105A
Стефановић, Н. (2019). Iura in re aliena – службености (servitutes). Право – теорија и пракса, 36(4-6), стр. 48–58. https://doi.org/10.5937/ptp1904048S
Стефановић, Н. (2025). Римско право. Нови Сад: Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду
Стојчевић, Д., & Ромац, А. (1971). Dicta et regulae iuris: латинска правна правила, изреке и дефиниције са преводом на српскохрватски језик и објашњењима. Београд: Савремена администрација
The Roman Law Library ‒ Ulpianus libro 17 ad Sabinum. Приступљено 14. 5. 2026. https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/Anglica/uipian_scott.html
Живковић, М. (2014). Уређење личних службености у српском грађанском законику У: Полојац, М., Мирковић, З., & Ђурђевић, М. (уред.), Српски грађански законик – 170 година (стр. 191–194). Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво и информисање
##submission.downloads##
Објављено
Како цитирати
Bрој часописа
Секција
Лиценца
Сва права задржана (c) 2026 Nenad D. Stefanovic
Овај рад је под Creative Commons Aуторство 4.0 Интернационална лиценца.
