INDIVIDUALIZED RISK ASSESSMENT OF RADICALIZATION IN CRIMINAL JUSTICE SYSTEMS – A LEGALFORENSIC APPROACH

Olga Tešović; Кире Бабаноски

doi:10.5937/ptp2602080T

Аутори

Olga Tešović Доктор правних наука, научни сарадник, стални предавач на Правосудној академији, Београд, Србија https://orcid.org/0009-0005-3121-8752
Кире Бабаноски Универзитет „Св. Климент Охридски“, Битољ, Факултет безбедности, Скопље, Северна Македонија https://orcid.org/0000-0002-2842-3633

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.5937/ptp2602080T

Кључне речи:

радикализација, процена ризика, кривичноправни систем, насилни екстремизам, судско вештачење

Сажетак

Феномен радикализације представља све већи изазов за савремене кривичноправне системе, посебно у светлу све израженијег преклапања криминалитета и насилног екстремизма. Овај рад разматра потребу за индивидуализованим приступом процени ризика од радикализације у оквиру кривичноправних система и њихових правних оквира. Главни циљ истраживања јесте анализа постојећих механизама кривичног правосуђа и испитивање њихове адекватности за идентификовање и процену ризика који представљају лица укључена у екстремистичке активности. Истраживање се заснива на квалитативној анализи релевантне научне литературе, међународних докумената и одабраних постојећих алата за процену ризика који се користе у контексту насилног екстремизма. Посебна пажња посвећена је улози затворског окружења као простора у којем се процеси радикализације могу развијати, али и спречавати, као и ограничењима постојећих стандардизованих инструмената процене. Резултати указују на то да постојећи правни приступи често не обезбеђују довољну интеграцију мултидисциплинарних знања, посебно у области процене ризика. У раду се заступа став да укључивање судских вештака у процес процене може значајно унапредити тачност и поузданост судског одлучивања. Главни допринос овог рада огледа се у идентификацији кључних компоненти интегрисаног правнофорензичког модела индивидуализоване процене ризика, који обједињује правне, психолошке и безбедносне димензије. Такав приступ може унапредити како превентивне капацитете тако и заштиту основних права у оквиру кривичноправних система.

Референце

Ashworth, A., & Zedner, L. (2014). Preventive justice. Oxford University Press

Babanoski, K. (2020). The Threats of Returning Foreign Terrorist Fighters for the European Security. Journal of Applied Security Research, 15(1), pp. 10–27. https://doi.org/10.1080/19361610.2019.1695499

Basra, R., & Neumann, P. R. (2020). Prisons and Terrorism: Extremist Offender Management in 10 European Countries. London: ICSR. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://icsr.info/wp-content/uploads/2020/07/ICSR-Report-Prisons-and-Terrorism-Extremist-Offender-Managementin-10-European-Countries_V2.pdf

Borum, R. (2011). Radicalization into Violent Extremism I: A Review of Social Science Theories. Journal of Strategic Security, 4(4), pp. 7–36. Pristupljeno 30. 3. 2026. http://www.jstor.org/stable/26463910

Christmann, K. (2012). Preventing Religious Radicalisation and Violent Extremis: A Systematic Review of the Research Evidence. Huddersfield: Youth Justice Board. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://assets.publishing.service.gov.uk/media/5a7dbcece5274a5eb14e6e34/preventing-violentextremism-systematic-review.pdf

Council of Europe. (2016). Guidelines for prison and probation services regarding radicalisation and violent extremism. Strasbourg: Council of Europe. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://rm.coe.int/16806f9aa9

Doosje, B., Moghaddam, F. M., Kruglanski, A. W., de Wolf, A., Mann, L., & Feddes, A. R. (2016). Terrorism, radicalization and de-radicalization. Current Opinion in Psychology, 11, pp. 79–84. https://doi.org/10.1016/j.copsyc.2016.06.008

European Commission. (2020). A counter-terrorism agenda for the EU: Anticipate, prevent, protect, respond (COM(2020) 795 final). Brussels. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex:52020DC0795

Garton Grimwood, G. (2016). Radicalisation in prisons in England and Wales. House of Commons Library. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://www.cep-probation.org/wp-content/uploads/2018/10/Briefing-paperradicalisation-in-England-and-Wales.pdf

Horgan, J. (2005). The social and psychological characteristics of terrorism and terrorists. In: Bjørgo, T. (ed.), Root Causes of Terrorism: Myths, Reality and Ways Forward (pp. 44–53). London; New York: Routledge. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://opev.org/wp-content/uploads/2019/10/BJ%C3%98RGO-Tore.-Root-Causes-of-Terrorism-.pdf

Horgan, J. (2008). From profiles to pathways and roots to routes: Perspectives from psychology on radicalization into terrorism. The Annals of the American Academy of Political and Social Science, 618(1), pp. 80–94. https://doi.org/10.1177/0002716208317539

Kupatadze, A., & Argomaniz, J. (2019). Understanding and conceptualizing European jihadists: Criminals, extremists or both? European Journal of Criminology, 16(3), pp. 261–277. https://doi.org/10.1177/1477370819829971

Makarenko, T. (2004). The crime-terror continuum: Tracing the interplay between transnational organised crime and terrorism. Global Crime, 6(1), pp. 129–145. https://doi.org/10.1080/1744057042000297025

Marsden, S. V. (2019).Deradicalisation Programmes: Introductory Guide. Centre for Research and Evidence on Security Threats. Pristupljeno 30. 3. 2026.https://crestresearch.ac.uk/resources/deradicalisation-programmesintroductory-guide/

Monahan, J. (2012). The individual risk assessment of terrorism. Psychology, Public Policy, and Law, 18(2), pp. 167–205. https://doi.org/10.1037/a0025792

Neumann, P. R. (2010). Prisons and Terrorism: Radicalisation and DeRadicalisation in 15 Countries. ICSR. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://www.clingendael.org/publication/prisons-and-terrorism-radicalisationand-de-radicalisation-15-countries

Neumann, P. R. (2013). The trouble with radicalization. International Affairs, 89(4), pp. 873–893. https://doi.org/10.1111/1468-2346.12049

Pressman, D. E., & Flockton, J. (2012). Calibrating Risk for Violent Political Extremists and Terrorists: The VERA 2 Structured Assessment. The British Journal of Forensic Practice, 14(4), pp. 237–251. https://doi.org/10.1108/14636641211283057

Radicalisation Awareness Network (RAN). (2022). The online dimension of extremism and improving online P/CVE efforts. Europ. Commission. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://www.cepprobation.org/wpcontent/uploads/2018/10/ran_paper_online_dimension_extremism_improving_online_pcve_efforts_27092022_en.pdf

Ristov, I., Babanoski, K., Dimovska, E., & Ivanov, Z. (2026). The Nexus Between Illicit Economies and Terrorist Financing. In: Baysal, B., & Charles, M.H. (eds.), NATO Science for Peace and Security Series ‒E: Human and Societal Dynamics, vol. 163: Illicit Economies and Security Dynamics. pp. 94–107. https://doi.org/10.3233/NHSDP260009 Pristupljeno 30. 3. 2026. https://eprints.uklo.edu.mk/id/eprint/11429/2/NHSDP-163-NHSDP260009%20%281%29.pdf

Schuurman, B. (2020). Research on terrorism, 2007–2016: A review of data, methods, and authorship. Terrorism and Political Violence, 32(5), pp. 1011–1026. https://doi.org/10.1080/09546553.2018.1439023

Silke, A. (2011). Disengagement or Deradicalization: A Look at Prison Programs for Jailed Terrorists. CTC Sentinel, 4(1), pp. 18–21

Silke, A., & Brown, K. (2016). ‘Radicalisation’: The transformation of modern understanding of terrorist origins, psychology and motivation. In: Jayakumar S. (ed.), State, society, and national security (pp. 129–150). Singapur: World Scientific Publishing. https://doi.org/10.1142/9789813140127_0009

Stanojoska, A., Babanoski, K., & Ilijevski, I. (2025). Exploring Individual Drivers of Violent Extremism in North Macedonia through Life Histories. Journal of Developmental and Life-Course Criminology, 11, pp. 50–74.https://doi.org/10.1007/s40865-025-00273-w

Tešović, O. (2026). Contemporary crime trends and the etiology of criminal behaviour in the context of global crises. In: Bodrožić, I. (ed.), XV International Scientific Conference Archibald Reiss Days: Investigating and Proving Contemporary Forms of Crime: Scientific Approaches (pp. 188–201). Belgrade: University of Criminal Investigation and Police Studies. Pristupljeno 30. 3. 2026. https://eskup.kpu.edu.rs/dar/article/view/649/368

United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC). (2016). Handbook on the management of violent extremist prisoners and the prevention of radicalization to violence in prisons. United Nations. Pristupljeno 30. 3.2026. https://www.unodc.org/pdf/criminal_justice/Handbook_on_VEPs.pdf

van der Heide, L., van der Zwan, M., & van Leyenhorst, M. (2019). The practitioner’s guide to the galaxy: A comparison of risk assessment tools for violent extremism. Hag: International Centre for Counter-Terrorism (ICCT). Pristupljeno 30. 3. 2026. https://www.cepprobation.org/wpcontent/uploads/2018/10/29Aug19_Formatted_ThePractitionersGuidetotheGalaxy-2.pdf