CONSERVATION OF PROTECTED AREAS AND THE SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF RURAL TOURISM – CHALLENGES IN BUSINESS LAW REGULATION

Milica Rašević

doi:10.5937/ptp2602096R

Аутори

Milica Rašević Београдска академија пословних и уметничких струковних студија, Београд, Србија https://orcid.org/0009-0008-8906-7530

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.5937/ptp2602096R

Кључне речи:

одрживи развој, рурални туризам, туристичка привреда, животна средина, заштићена подручја

Сажетак

Рурални простор има природне капацитете за развој туризма и аутентичну туристичку понуду, чију вредност последњих година препознаје све већи број туриста. Пажња у раду усмерена је на ближе одређење појма руралног туризма, концепта одрживог развоја, законског третмана заштите природних добара и параметара који их ближе одређују, као и на појашњење међусобног утицаја и условљености животне средине и руралног туризма. Значајна особина руралног туризма свакако је тежња да се што мање утиче на еколошке елементе подручја које су туристи одлучили да посете. Овај принцип нарочито је значајан у ситуацијама када туристичка понуда укључује заштићене природне вредности и природна подручја. Све популарнија сфера у формирању туристичких понуда укључује конзумацију домаћих, аутохтоних производа, као и упознавање са обичајима и културом локалног становништва. Јасно је да се такав облик туризма веже уз посету неким заштићеним природним подручјима. Оно што је у таквим ситуацијама заправо и најзначајније јесте постојање еколошке свести свих учесника, те очување заштићених подручја и здраве животне средине, као неопходне полазне основе за развој и унапређење туризма уопште, а нарочито руралног туризма.

Референце

Аврамовић, Д. (2014). Менаџмент природним ресурсима националних паркова Србије – докторска дисертација. Ниш: Факултет заштите на раду Универзитета у Нишу

Аврамовић, Д., & Илић Петковић, А. (2018). Правне мере заштите и очување природних ресурса националних паркова Србије. Заштита природе, 68(1-2), стр. 77–87. DOI: 10.5937/ZasPri1802077A

Asa, A., Lundmark, L., & Pettersson, O. (2016). Public spending on rural tourism in Sweden. Fennia – International Journal of Geography, 194(1), pp. 18–31

Вујовић, С., Цвијановић, Д., & Штетић, С. (2012). Дестинацијски концепт развоја туризма. Београд: Институт за економику пољопривреде

Вуковић П., Цвијановић Д., & Глигић, П. (2008). Екологија као фактор јачања туристичке конкурентности руралних подручја Србије. Транзиција, 10(21-22), стр. 61–70

Wall, G., & Mathison, A. (2006). Tourism: change, impacts and opportunities. Harlow: Pearson Education Limited

Drumm, A., & Moore, A. (2005). An Introduction to Ecotourism Planning ‒ Ecotourism Development – A Manual for Conservation Planners and Managers. Volume I. Arlington, USA: The Nature Conservancy

Закон о туризму. Службени гласник РС, бр. 17/19

Закон о заштити животне средине. Службени гласник РС, бр. 135/04, 36/09, 36/09 ‒ др. закон, 72/09 ‒ др. закон, 43/11 ‒ одлука УС, 14/16, 76/18, 95/18 ‒ др. закон, 95/18 ‒ др. закон и 94/24 ‒ др. закон

Закон о заштити природе. Службени гласник РС, бр. 36/09, 88/10, 91/10 ‒ испр., 14/16, 95/18 ‒ др. закон и 71/21

Завод за заштиту природе Србије (2021). Заштита природе у Србији. Приступљено 31. 10. 2021. https://zzps.rs/wp/osnovne-informacije/

Завод за заштиту природе Србије (2025). Заштићена подручја. Приступљено 15. 12. 2025.https://zzps.rs/zastita-prirode/zasticena-podrucja/

Zhenhua L. M. (2003). Sustainable tourism development: A critique. Journal of Sustainable Tourism, 11(6), pp. 459–475. DOI: 10.1080/09669580308667216

Јегдић, В. (2010). Модел развоја екотуризма у Војводини. Економски хоризонти, 12(1), стр. 63–78

Јовичић, Д. (2000). Туризам и животна средина. Београд: Задужбина Андрејевић

Karampela, С., Kizos, Т., & Spilanis, I. (2016). Evaluating the impact of agritourism on local development in small islands. Island Studies Journal, 11(1), pp. 161–176. DOI: https://doi.org/10.24043/isj.341

Малинић, В., Гајић, М., Вујадиновић, С., & Шабић, Д. (2022). Рурални туризам и одрживи рурални развој У: Лојовић, М. (ур.). Туризам у савременом европском и евроазијском простору ‒ стање, проблеми, изазови, перспективе (стр. 375–385). Требиње: Висока школа за туризам и хотелијерство

Mansury, Y., & Hara, T. (2007). Impacts of Organic Food Agritourism on a Small Rural Economy: A Social Accounting Matrix Approach. The Journal of Regional Analysis & Policy (JRAP), 37(3), pp. 213–222

Матијашевић Обрадовић, Ј., & Бингулац, Н. (2015). Правни аспекти руралног развоја и агротуризма у Србији. Агроекономика, 44(66), стр. 82–92

Матијашевић Обрадовић, Ј. (2016). Законски и стратешки оквир унапређења туризма и агротуризма у Србији. Агроекономика, 45(69), стр. 25–34

Матијашевић Обрадовић, Ј. (2017). Значај заштите животне средине за развој екотуризма у Србији, Агроекономика, 46(75), стр. 21–30

Pavlović, S., & Đorđević, T. (2013). Forecasts of the Rural Tourism Development in Kosjerić and Gornji Milanovac Municipalities. Journal of Geographical Institute Jovan Cvijic SASA, 63(1), pp. 47–64. DOI:10.2298/IJGI120123002P

Петровић, Г., & Грујовић, М. (2015). Повезаност и економски значај руралног туризма и пољопривреде. Економски сигнали: пословни магазин, 10(1), стр. 56–63. DOI: 10.5937/ekonsig1501056P

Počuča, M., Matijašević Obradović, J., & Drašković, B. (2017). Correlation Between the Air Quality Index SAQI_11 and Sustainable Rural Development in The Republic of Serbia. Economics of Agriculture, 64(3), pp. 1249–1262. DOI: https://doi.org/10.5937/ekoPolj1703249P

Почуча, М., & Матијашевић Обрадовић, Ј. (2020). Међусобна условљеност животне средине и туризма ‒ значај мониторинга квалитета ваздуха Града Новог Сада у развоју и унапређењу туризма. Право ‒ теорија и пракса, 37(2), стр. 17–34. DOI: 10.5937/ptp2002017P

Попеску, Ј. (2008). Одрживи туризам ‒ Рурални развој и рурални туризам. Нови Сад: Агромрежа

Правилник о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја. Службени гласник РС, бр. 97/15

Правилник о начину и садржају вођења регистра заштићених природних добара. Службени гласник РС, бр. 81/10

Rogerson, C. M., & Rogerson, J. M. (2014). Agritourism and local economic development in South Africa. Bulletin of Geography, Socio–economic Series, 26(26), pp. 93–106. DOI: https://doi.org/10.1515/bog-2014-0047

Roselyne, O., Morteza, H., & Babu, P. G. (2012). Rural tourism as a sustainable development alternative: Аn analysis with special reference to Luanda, Kenya. Cultur, 6(3), pp. 36–54

Ружић, П. (2012). Анализа посебности и перцепције руралног туризма Истре. Економска мисао и пракса, 21(1), стр. 217–238

Симоновић, Д. (2008). Одржива пољопривреда и рурални развој ‒ Рурални развој и рурални туризам. Нови Сад: Агромрежа

Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016. До 2025. године. Службени гласник РС, бр. 98/16

Тодоровић, М., & Бјељац, Ж. (2007). Основе развоја руралног туризма у Србији. Гласник Српског географског друштва, 87(1), стр. 135–148. DOI: https://doi.org/10.2298/GSGD0701135T

Udovč, A., & Perpar, A. (2007). Role of Rural Tourism for Development of Rural Areas. Journal оf Central European Agriculture, 8(2), pp. 223–228

Fagioli, F. F., Diotallevi, F., & Ciani, A. (2014). Strengthening the sustainability of rural areas: the role of rural tourism and agritourism. Rivista di Economia Agraria, 69 (2-3), стр. 155–169. DOI: https://doi.org/10.13128/REA-16920

Флорес, М., & Обрадовић, В. (2015). Водич за финансирање заштићених подручја. Београд: Канцеларија Програма Уједињених нација за развој у Србији

Halseth, G., Markey, S., & Bruce, D. (2010). The next rural economies: Constructing rural place in global economies. Wallingford: CABI Publishing 39. Chaudhry, P., & Gupta, R. K. (2010). Urban greenery and its sustainable extension strategies in hot arid region of India. International Journal of Sustainable Society, 2(2), pp. 146–155. DOI: 10.1504/IJSSOC.2010.033627

Cvijanović, D., Matijašević Obradović, J., & Škorić, S. (2017). The Impact of Air Quality Conditioned by Emission of Pollutants to the Development of Rural Tourism and Potentials of Rural Areas. Economics of Agriculture, 64(3), pp. 871–885. DOI: https://doi.org/10.5937/ekoPolj1703871C